Izgubila sam bebu u četvrtom mesecu. Sve je bilo u redu, i onda na rutinskom pregledu nisu mogli da nađu otkucaje srca… Prvo su probali doplerom, … pa ništa… onda se sestra osmehne, i kaže: “sve je u redu, verovatno aparat nije dobar”… onda je izašla, vratila se sa još jednom sestrom… dok su njih dve prelazile aparatom po mom stomaku, ja sam samo čula svoje otkucaje srca, toliko glasne, da je sve ostalo utihnulo…. znala sam da mog anđela više nema… Onda su doneli i ultrazvuk.
Došao je i lekar, i počeo da mi snima stomak…. posle 15 sekundi je samo pogledao u sestre i ništa nije rekao…. ja sam počela da jecam…. Niko ne zna šta se dogodilo… Išla sam na kiretažu posle 3 dana i dok sam bila pod anestezijom sanjala sam ga…. imao je oko 3 godine….. išao je prema nekim vratima, okrenuo se, osmehnuo se, mahnuo i nastavio dalje…. imao je plavu kosu i pantalone na tregere…. ličio je ne mog muža… Posle biopsije mi je lekar rekao da je beba bila dečak.
Nema komentara:
Objavi komentar